cutnja

Nebo...visoko,duboko,daleko...gde je ta zvezda,visoko u sredini neba,u dubini plavetnila carobnog beskraja...sakrila se,sigurno se stidi,sakriva se iza oblaka cista,iskrena,u punom svom sjaju...Odvazna je i gorda i tom svojom uzviscenoscu rusi zidove,probija brane...i onda veliki tras i veliki prasak...i najaci padaju...

U tisini ove veceri krijem se od istine...bezim od nepodnosljive kolotecine svakodnevnice,od praznih reci od same sebe...a pre svega od tebe...kada me zazelis sklopi oci,ozivi one mrvice nase srece,ozivi nase zrnevlje pescanog sata...ozivi umrle snove...Gledem se u ogledalo to nisam ja,to je neka druga...to je neka bez duse,jer moja dusa si ti...to je neka bez srca jer moje si odneo ti,to je neka bez ljubavi jer tebe voleti nesme...oblacim crninu...sahranjujem sebe...odlazim u sivu zonu realnosti...JEDAN SAN UMIRE NOCAS...ostaje senka...ostaje trag...bol...ostaje iluzija...

Neka cudna tisina...toliko tiha tisina da cujem sopstvene otkucaje srca...neosetim nista...tisina i u meni...pogled uspravan,odlutao negde u daljinu...u prazno.Sa njim odlutale i misli...kao da nerazmisljam samo gledam,a o cemu bi i razmisljala,o proslosti pa ona je prosla,o buducnosti pa ona je ILUZIJA,o sadasnjosti...pocinjem da se smejem...SADASNJOST jednako IRONIJA ...muk brzo sam ugusila osmeh da neremetim ovu svetu tisinu...uspravljam pogled i nestajem u praznini svojih misli...u daljini svog pogleda...stapam se sa tisinom svog srca...

Sama u tisini noci...moje drugarice zvezde i ja...osluskujem tisinu...ta ista tisina pokriva i tebe...Suza klizi niz obraz,vrela je...pece...pece do neizdrzivosti,do iznemoglosti.Nisi tu,ali zahvalna sam Bogu sto postojis,zahvalna sam Bogu sto nas pokriva ista tisina,sto nas sakriva ista tama,sto nas cuva isti mesec,slusaju iste zvezde...Pokusavam da prodrem u dubinu noci,da vidim kroz nju,ali mrak je suvise gust,ne vidi se kroz njega,samo mogu da te zamislim...sklapam oci vidim te,polako te osetim i pokusavam da zaspim sa sapatom hvala ti sto spavamo pod istim nebom... 

 

Sama u tisini noci...moje drugarice zvezde i ja...osluskujem tisinu...ta ista tisina pokriva i tebe...Suza klizi niz obraz,vrela je...pece...pece do neizdrzivosti,do iznemoglosti.Nisi tu,ali zahvalna sam Bogu sto postojis,zahvalna sam Bogu sto nas pokriva ista tisina,sto nas sakriva ista tama,sto nas cuva isti mesec,slusaju iste zvezde...Pokusavam da prodrem u dubinu noci,da vidim kroz nju,ali mrak je suvise gust,ne vidi se kroz njega,samo mogu da te zamislim...sklapam oci vidim te,polako te osetim i pokusavam da zaspim sa sapatom hvala ti sto spavamo pod istim nebom...