cutnja

Istina...teska rec...ostra pravedna...postoji li istina?Sta je ona ustvari...prazna besmislena...svi se pozivaju na nju,a prevodi je ko kako hoce...tumaci je onako kako ko hoce...svi smo adokvati,svako svoju prica istinu i svi smo sudije tumacimo je onako kako mi hocemo...sudimo sebi,sudimo drugima...imamo li pravo...priznajemo li istinu...ne nekada ni sami sebi...plasimo se,plasimo se osude...ne zelimo da nosimo greh...i zato lazemo sami sebe ubedjujuci se da je to istina,da tako treba da zivimo...mucimo se ali tako nam niko ne sudi...tako ne sudimo ni mi sami sebi...prividno mirni bez srca...bez duse jer tako treba...jer je to istina...to je necija istina...,a mi,mi smo senka necijeg lica,maska...mi smo uloga...statista,u necijoj reziji,u necijem filmu...glumimo...nosimo teret glavnog glumca srece i sporednog tuge...i tako na smenu nize se scena za scenom...do samog kraja...do smrti...