cutnja

Skazaljke sata se pomeraju...lagano idu u krug...cuju se njihovi koraci...kuckaju tiho i ujednaceno...moje disanje se sjedinjuje sa njihovim koracima...zatvaram oci u gubim se u koracima te tri tanke linije,koje mere vreme...Osluskujem kako kucaju,i nisam vise sigurna da li to kuckju kazaljke...ili moje srce...sve se nekako stopilo i ujednacilo...sve je jednako...neki mir u kovitlacu nevremena...tj. ovog teskog i cudnog vremena...a ipak da li je vreme problem ili mi...Dan je uvek trajao 24h...minut 60 sekundi...isto kao i danas...ZNACI NIJE SE VREME PROMENILO,PROMENILI SMO SE MI!!!Nase zelje,nase vidjenje zivota...to se promenilo,a vreme se stopilo sa nama...razmislja kao i mi,slusa nas i slepo sledi...a mi se izgubili negde izmedju dana i noci...u nekom suncanom jutru...ZAGRLJENI I VOLJENI smesni drugima,ali verni i dosledni sebi...iako je prosla decenija moje srce je slobodno...moje srce kuca i stapa se sa koracima naseg sata...SAMO NASEG...