cutnja

Beskraj...lutaju misli...dusa lebdi sama...sibaju je vetrovi...nosi je reka,bujica,nevreme ...teske su misli usamljene duse napustene,najteze je kada si pored nekog sam,kada lutas po bezdanu,kada trazis,a neznas sta kada izgoris u besmislenoj ljubavi,u jakoj zelji...kada se pozar pretvori u gar koja tinja...koji ti izgara dusu...opekotine te muce,oziljci su duboki...Sama dusa,telo prazno i da ga sibas neoseti jer dusa je daleko luta pustinjom koju je zahvatila oluja...svaki poljubac,svaki zagrljaj guraju dusu u jos veci ponor...njen mir je daleko,ona je sama,slomljena,izgubljena u mraku,u pustinskoj oluji...ona je zedna,zedna prave ljubavi,velike neznosti...okovana je,razapeta na krstu obaveze...cezne,zeli,sanja...

Kap,kap...samo se cuju kapljice...samo se cuje kisa...pada ujednaceno sitno...sipi...Pokusava da ispere prljavstinu ovog grada...da ukloni greh ovih ulica...ali...
Nebo place nad ovim gradom sve je izgubilo sjaj,izgubilo vrednost...nema vise istine medju ljudima...nema vise ljubavi...sve polako izumire...NESTAJE...niko vise nikog ne ceni...ili ceni...CENU MERI NOVCEM...SVE SE KUPUJE...duse su nam prodane...novac je posato jedina vrednost...SVE DRUGO JE NISTA...
Prolazi sve, moje misli beze i rasplinjuju se u zvucima kise moj priguseni vrisak mesa se sa jecajem neba...gde sve ovo vodi?ima li smisla?ima li nade?Osluskujem ali kisa cuti i samo se cuje kap,kap,kap...